Kikinda: Pšenica zasejana na 30 odsto više površine, uljana repica sve popularnija

Kikinda: Pšenica zasejana na 30 odsto više površine, uljana repica sve popularnija

140
0
Deli

Optimalni rok za setvu pšenice je prošao, a vremenski uslovi išli su na ruku poljoprivrednicima da na vreme završe radove. Prema prognozi stručnjaka hlebno žito posejano je na oko 600.000 hektara, što je za 30 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Image1Republička statistika oslikava se i u Kikindskom ataru. Gostujući u emisiji „Kikinda u fokusu“ u produkciji medijske kuće Focus media Pro direktor Poljoprirvedne stručne službe Kikinda Mladen Đuran istakao je da je povećanje obradive površine pod pšenicom posledica suše koja je obeležila ovu godinu. – Ako posmatramo poslednju proizvodnu godinu pšenica je najmanje pobacila i po tom nekom finansijskom aspektu i po stepenu rizika koji poljoprivredni proizvođači imaju kada je u pitanju proizvodnja pšenice doneli su tu odluku i opredelili se da zaseju veće površine – rekao je on.

Godinu za nama obeležile su ekstremno visoke temperatute i nedostatak padavina, što je uticalo na prinose poljoprirvednih kultura. Suša se najviše odrazila na prinos kukuruza, koji ove godine prepolovljen u odnosu na prosečni prinos. Ova biljna kultura u kikindskom ataru se gaji na oko 50 odsto ukupne obradive površine, ali ima tendenciju opadanja. – U odnosu na desetogodišnji prosek Srbija je ove godine poizvela 50 odsto manje kukuruza.  Međutim, tu se ne radi o mikroklimatskom elementu koji je bio karakterističan ove godine, već o površinama na kojma je zasnovana proizvodnja u nekom ukupnom prometu. Pojavljuju se neke druge kulture, interesantnije. Poljoprivredni proizvođači biraju kulture gde imaju manje rizika, gde će kasnije imati veći dobit i to je ekonomski faktor koji će uvek biti prisutan – rekao je Đuran gostujući u emisiji „Kikinda u fokusu“.

Image2Tropsko leto, osim uticaja na smanjenje i kvalitet roda, pogodno je i za razvoj mikotoksina na zrnu kukuruza. Kako je direktor PSS Kikinda rekao na zahtev resornog ministarstva slali su određene uzorke i prema njegovim rečima ispitivanja nisu pokazala alarmantne rezultate.

U okviru biljnih kultura koje delimično rastu tokom zime, a svoju vegetaciju završavaju juna, te u uslovima manjih padavina mogu da donesu rod, osim strnih žita prisutna je i uljana repica. Prethodnih godina ova uljarica dokazala se kao profitabilna kultura za uzgajanje. – Uljana repica je nešto što ima svoju progresiju na našem terenu. Trenutno je zasejana na oko 900 hektara što je višestruko više u odnosu na prethodne godine. Uljana repica donosi profit. Kao i pšenica ima mnogo manje rizike nego druge kulture i to je razlog zašto se proizvođači okreću ka toj proizvodnji. Naš poljoprivredni proizvđač gleda svoj profit i svoju proizvodnju usmerava u tom smeru – ocenio je direktor PSS Kikinda.

Prema mišljenju Mladena Đurana poljoprivredni proizvođač je danas informisaniji u odnosu na prethodni period, a napredak se vidi i u mehanizaciji koja se koristi. – Ono na čemu treba raditi je uvođenje sistema za navodnjavanje. Mikroklimatski elementi kod nas su takvi da moramo da budemo spremni na kratke periode s obilnim padavinama i kratke periode sa izuzetno visokim temperaturama. To su ti takozvani šokovi na koje mi moramo biti spremni – istakao je direktor PSS Kikinda.

Nema komentara

Ostavi odgovor