Novine koje donosi Zakon o izmeni i dopuni Zakona o srednjem obrazovanju

Novine koje donosi Zakon o izmeni i dopuni Zakona o srednjem obrazovanju

380
0
Deli
Foto: Pixabay

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, a radi usglašavanja sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, učenici koji srednju školu završe 2021. godine polagaće opštu maturu i upisivati fakultet bez prijemnog ispita. To znači da generacija koja je svoje srednjoškolsko obrazovanje počela da stiče ove, 2017/2018. godine biti prva koja će se susresti sa ovim izmenama.

Kako je definisano u Zakonu, srednje obrazovanje se završava polaganjem ispita na državnom nivou. Vrste ispita kojima se završava određeni nivo srednjeg obrazovanja su: opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit.

Kako je objasnio direktor Gimnazije „Dušan Vasiljev“ Ljubomir Zamurović suština reforme obrazovanje jeste da se zanatlije bave zantima, da oni koji upišu stručne škole polažu stručnu maturu, a oni koji završe Gimnaziju polažu opštu maturu. – Sa tom opštom maturom oni se direktno upisuju na sve fakulete bez obzira koje su vrste, što ne znači da deca koja završe stručne škole ne mogu da upišu fakultet. Mogu. S tim da mogu da upišu strukovne studije i ja mislim da će to tako i biti izdefinisamo, jer struka vodi ka struci. To je stručna matura – rekao je Zamurović.

Uvođenje opšte mature trebalo bi da unapredi kvalitet srednjeg obrazovanja i omogući školovanje đacima na narednim nivoima obrazovanja.

Gimnazijalci su sada dobili izborne predmete i povećan broj časova redovne nastave. – Gimnazija nudi četiri izborna predmeta od kojih će učenici birati dva. U prvoj godini ti kursevi mogu da traju godinu dana ili dve godine. Ono što odaberu u trećoj godini slušaju i u četvrtoj. To su neki izborni predmeti koji idu ka preduzetništvu, sociologiji, umetnosti. Omogućavaju im da se opredele već u Gimnaziji na koju stranu će otići – rekao je direktor Gimnazije „Dušan Vasiljev“.

Nakon položene  opšte mature učeniku se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom. Na osnovu položene opšte mature, učenik može da se upiše u odgovarajuću visokoškolsku ustanovu bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti, na način i po postupku propisanim posebnim  zakonom.

Gimnazijalci će polagati opštu maturu, u okviru koje će se polagatii testovi iz srpskog jezika i književnosti, matematike i najmanje jednog predmeta po izboru. – Polažu se ispiti i aplicira se prema fakultetima. U zavisnosti od toga šta polažu na opštoj maturi moći će i da apliciraju. Mislim da će moći učenici iz stručnih škola možda da polažu opštu maturu, s tim da se polaže po programu Gimnazije – rekao je Zamurović.

Prilikom upisa srednje škole dete već treba da ima predstavu o svojoj profesionalnoj orjentaciji, gde će se kroz srednjoškolsko obrazovanje bliže usmeravati i u istoj struci nastavljati sticanje obrazovanje kasnije i na višim nivoima.

Kako je objasnio Zamrović, glavnu ulogu u pomoći detetu da se profesionalno orjentiše odmah nakon osnovne škole treba da odigraju psiholozi, pedagozi i roditelji. – Psiholozi će usmeriti decu, a roditelji treba da budu svesni kvaliteta svoje dece. Mnogi roditelji smatraju da je bolje upisati školu koja daje struku u ruke, što nije loše, ali država ima drugi stav. Srednje škole su jako skupe. Gimnazijalac košta državu od 600 do 800 evra, a jedan medicinar na primer 1200. Postoje učenici koji su nakon srednje medicinske studirali srpski jezik i književnost. Upisali su nešto drugo. Roditelji ne treba da se plaše, jer država daje stipendije, omogućava kvaltetnoj deci da studiraju, bez obzira kakvog su materijalnog statusa – objasnio je Zamurović.

Nema komentara

Ostavi odgovor

CAPTHA *