Počelo orezivanje vinograda i voćnjaka

Počelo orezivanje vinograda i voćnjaka

423
0
Deli
Foto: Pixabay

Nešto hladnije vreme praćeno snegom i kišom karakteristično za februar oslikava se ovih dana u banatskoj ravnici, ali kalendarski posmatrano kraj zime je na pomolu. Ovaj period za voćare i vinogradare predstavlja početak sezone rada u parcelama. Vegetacija biljaka se približava, te orezivanje voćnjaka i vinograda polako uzima maha.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kikinda Jelena Kljajić ističe da je u ovom periodu potrebno intenzivirati rezidbu voća kako bi bila završena do početka vegetacije. – Zatim, pre kretanja pupoljaka ili po kretanju, sve zavisi od vrste voća treba da se odradi jedan zaštitni tretman sa bakarnim preparatima. Naravno, tu je i đubrenje, najbolje je da se uradi po preporci agrohemijske analize zemljišta, zatim da se pravilno unese u zemljište, da se odradi prolećna obrada zemljišta i onda naravno kreću uobičajne aktivnosti koje slede u voćnjaku – objasnila je Kljajić.

Voćarstvo u Kikindi doživljava ekspanziju. Poslednjih godina mnogi proizvođači odlučili su se za uzgoj leske, te je upravo ona postala i najdominantija voćarska vrsta u Kikindi.

Nekarakteristično topla zima za naše podneblje i prolećne temperature u januaru zabrinule su voćare o mogućim posledicama na učinak roda. Međutim, prema rečima Jelene Kljajić, razloga za brigu nema i voće još nije u opasnosti. – Temperatura u toku dana nisu bile ispod nula stepeni, bilo je jutarnjih mrazeva, ali voće je do polovine februara u fiziološkom mirovanju. To znači da i usled visokih temepratura neće se isprovocirati i neće krenuti. Koliko god bile tople temperature u januaru mesecu ono neće krenuti upravo zbog tog njegovog prirodnog fiziološkog mirovanja. Ovo vreme momentalno ne može da naškodi voću, zato što je ispod deset stepeni i biohemijski procesi se ne pokreću – objasnila je ona.

Približavanjem proleću povećava se i temperatura vazduha. Kada temperatura iznad deset stpeni traje određeni vremenski period počinju biohemijski procesi u voću. Koren prvi kreće sa svojom aktivnošću, usvaja hranljive materije iz zemljišta, potencira bubrenje i aktivaciju pupoljka i tada započinju svi procesi u voću.

Kada je vinogradarstvo u pitanju, nakon obeležavanja Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vinograda, 14. februara, tradicija nalaže da počinje vreme orezivanja. Da se tradicija poklapa sa naukom, potvrđuje i Kljajić.  – Loza je sad već u toj fazi prinudnog mirovanja i sada ako dođe do povećanja tempertaure one će brže ulaziti u te neke fiziološke procese, znači aktivacija kretanja okaca. Krajem februara bliži nam se proleće, toplo vreme, a pretpostavlja se da smo izbegli te neke niske zimske temperature, jer u našim krajevima preko -20 dolazi do izmrzavanja rodnih okaca na čokotu i zbog toga može da se uđe komotno u rezidbu – rekla je ona.

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Vinogradari treba da vode računa i da ne opterete svoj čokot i izbalansiraju rod za ovu godinu. Pored rezidbe, predstoji i vezivanje čokota, lukova, zagrtanje vinograda, đubrenje, zaštita bakarnim preparatima.

Nekada jako rasprostranjeno, vinogradarstvo se sada svelo na svega 40 hektara na teritoriji grada Kikinde. Parcele su usitnjene, a autohtone sorte vinove loze kao što su kadarka, mašanka i šasla, kao i autohtoni sistem uzgoja u čokotu sada tek sporadično mogu da se nađu u pojedinim vinogradima.

Tradiciju gajenja vinove loze neguju još zaljubljenici i entuzijasti. Kako je rekla Kljajić, uslova za podizanje vinograda ima, ali zainteresovanih je malo. – Imamo idealne uslove i zemljišne i klimatske za gajenje vinove loze i upravo zbog toga smo i dobili status vinogorja što znači da svaki proizvođač koji podigne zasad vinove loze ima pravo na subvenciju države. Međutim, ljudi se ne opredeljuju za to, jer jako su velika ulaganja u vinogradarsku proizvodnju, to je skup hobi, a kod nas nema zainteresovanih za vinarije – rekla je savetnica za voćarstvo i vinogradarstvo.

Nema komentara

Ostavi odgovor

CAPTHA *