180 radnika na crno zatečeno u 2018. godini

180 radnika na crno zatečeno u 2018. godini

203
0
Deli

Savez samostalnih sindikata za Kikindu, i opštine Nova Crnja,Čoka i Novi Kneževac predstavili su danas u svojim prostorijama projekat ,,Sprečavanje rada na crno” koji je  realizovan uz podršku lokalne samouprave i drugih  nadležnih institucija:

,,Jedan od zadataka Nacionalne službe za zapošljavanje jeste da sprečava rad na crno, odnosno da uvodi nezaposlena lica u redovne tokove rada. Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti jedan član kaže da se lica koja su zatečena kod poslodavca sankcionišu brisanjem sa evidencije i imaju devet mesec zabrane ponovnog prijavljivanja. Međutim, mi kao sama instutucija ne možemo sami izaći na teren i tražiti koja su lica prijavljena, a koja ne, mi lica možemo da obrišemo samo sa izveštajem koje nam dostavi Inspekcija rada.Imamo dobru saradnju sa Inspekcijom koja nam donosi rešenja, ali moram reći da to nije u velikom broju,2016. godine smo imali 7 lica koja smo brisali sa evidencije na osnovu rešenja Inspekcije rada, a tokom 2017. i 2018. imali smo svega jedno lice. Putem Nacionalne službe za zapošljavanje postoji i dodela sredstva za samozapošljavanje, i to je jedan od načina uvođenja lica u redovne tokove rada”- izjavila je direktorica NSZ Filijala Kikinda Jelena Mitrović.

Ljubica Otoran Anić, šef Odseka inspekcije rada sa sedištem u Kikindi  kaže da je najveći problem bio oko uvođenja prekršajnih kazni koje su bile stumilativne za sve one koji rade na crno:

,,Sporazumne kazne su sada izuzetno visoke, tako da verujem da neće biti isplative poslodavcima koji žele da angažuju radnike na crno. Kazne bi trebale da budu od milion i po dinara za pravna lica, za preduzenike 650 hiljada dinara. Oko 180 radnika na crno smo imali tokom 2018. godine, to je ono što smo mi zatekli, mada verujem da ih ima i više jer postoje i određeni interesi radnika koji žele da budu angažovani na crno, tako da je to uvek varijabilan podatak. Po statistci u periodu od 2014-2018 godine taj broj se smanjivao ali ne onoliko koliko bismo mi hteli, jer je uvek 50% onih koji su uspeli da zasnuju radni odnos”- izjavila je Otoran Anić, dok je Ilija Drljić, predsednik Samostalnih sindikata za Kikindu i opštinu rekao da doprinos Sindikata ide u tom smeru da zajedno sa poslodavcima, Gradskom upravom i Sindikatom zajedno čine snagu koja treba da se odupre radu na crno:

,,Želimo da pošaljemo jednu snažnu poruku sa današnjeg sastanka da se te stvari više neće tolerisati. Sa nama su danas i predstavnici državnih organa značajnih za sprečavanje rada na crno – Inspekcija rada, Nacionalna Služba za zapošljavanje i fond PIO. Nema mesta da nam se neko ne obrati i mi im onda kažemo kako možemo zajedničkim snagama da to rešimo” – rekao je Drljić.

 

Član Gradskog veća Saša Tanackov rekao je da su  ljudi koji rade na crno lišeni svih prava koja ih štite i garantuju im osnovno dostojanstvo:

,,Ako uzmemo u obzir prema nekim statističkim podacima da ima između 600 i 800 hiljada ljudi koji rade na crno, gde to čini negde osam procenata od ukupnog broja stanovnika onda je to alarmantna brojka koju treba smanjiti i dovesti u neku pristojnu normu kakva je u većini Evropskih zemalja. Angažovanjem radnika na crno gubi i državni budžet i sve ono što se iz njega  finansira- od zdravstva, obrazovanja, kulture do samog državnog vrha – vojske, suda, policije. To su stvari protiv kojih se treba boriti i to su pobude zbog kojih se uključujemo u ovakve akcije i nadamo se da ćemo doći do tog nekog Evropskog proseka u smislu broja ljudi koji nisu u legalnim tokovima zaposlenja” – zaključio je Tanackov.

Nema komentara

Ostavi odgovor

CAPTHA *