Atletska nada Kikinde na duge staze

Atletska nada Kikinde na duge staze

221
0
Deli

Nemanja Konstantin ima 13 godina, živi u Kikindi gde pohađa Osnovnu školu „Sveti Sava“, a od oktobra prošle godine bavi se atletikom. Za nepunih godinu dana, uspeo je da osvoji zlatne medalje na mnogobrojnim takmičenjima, a trenutno se sprema za Prvenstvo Srbije koje će biti održano 15. septembra.

Nemanjini vršnjaci koji se bave atletikom mahom su sprinteri dok se on pronašao u dugim stazama, što je kod nas retkost među mladim ateletičarima. Baveći se drugim sportovima pre atletike, uvideo je da brzo trči, kao i da je u trkama istrajniji od svojih vršnjaka. – Tako sam odlučio da odem na jedan atletski trening i svidelo mi se. Volim da treniram i zanimljivo mi je da se trkam – rekao je mladi sportista.

Iako svestan da je trebalo ranije da počne da trenira, ističe da je već uvideo da brže napreduje u odnosu na svoje vršnjake trenirajući svega deset meseci, što dokazuju i postignuti rezultati. Primera radi, na takmičenju održanom u maju ove godine, u disciplini na 600 metara u kategoriji mlađih pionira osvojio je srebrnu medalju sa prolaznim vremenom 1,41 minut.

Od sedam dana u nedelji, ovaj mladi Kikinđanin samo jedan dan odmara, ostalih šest provodi na terenu ili ulici gde dnevno pretrči oko 10 kilometara u proseku. – Svaki trening mi je težak, ali nisu svi tako iste težine. Neki treninzi su baš teški i tu moram da dam svoj maksimum, a kod nekih ne dajem svoj maksimum, ali uvek mora da mi bude teško, jer moram na to da se navikavam. Za obaranje rekorda potreni su izdržljivost, brzina i snaga – rekao je Nemanja svestan već sada napora koji je potrebno uložiti da bi postao šampion.

Želje su mu, za početak, da postane prvak Balkana, pa potom i Evrope, ali da bi uspeo da dostigne svoj pun potencijal, Nemanji su potrebni bolji uslovi za treniranje.  – Sada trčim po ulici, jer imam neki krug od dva kilometra, nekada trčim na stadionu gde je velika trava, a ponekad trčim u dvorištu Gimnazije gde je kratak krug, pa mi ne odgovara – objasnio je on.

Nemanja Konstantin postiže da uskladi obaveze u školi, ali i da vredno trenira i posveti se atletici. Sredstva za adekvatnu pripremu nema, a samo sekunda ga u trci deli od sportista koji imaju bolje uslove, odlaze na pripreme, imaju bolju opremu.

Podrška koju mu pruža porodica trenutno je najveća, ali da bi postao najbolji u kraljici sporta, potrebna je podrška i druge vrste, nekog ko će prepoznati talenat, upornost, i ljubav koju ovaj mladi sportista ima prema atletici, ali i želju da se ovim sportom bavi u svom rodnom gradu.

Nema komentara

Ostavi odgovor

CAPTHA *