Bosna i Hercegovina – zemlja u kojoj se zove na kafu, a...

Bosna i Hercegovina – zemlja u kojoj se zove na kafu, a pije pivo…

653
2
Deli

U Bosnu se rado vraćam. To je zemlja u obliku srca, sa ljudima velikog srca, zemlja u kojoj se zove na kafu a pije pivo!

Jednog prijatnog avgustovskog jutra krenuli smo iz Kikinde za Sarajevo, pa zatim dalje. Granicu smo prešli kod Zvornika, bez većeg zadržavanja. Prošli smo Miliće, gde je teren brdovit, sa obiljem zelenila i velikim brojem čistih tekućih voda. Tu su reke Studeni Jadar i  Zeleni Jadar, a ni Drina nije daleko. Zaustavljanje je obavezno, jer se tu sprema najbolja pastrmka. Idemo ka Han Pijesku. Put nas i dalje vodi kroz brdsko-planinske predele, gde se stalno penjemo uzbrdo i u jednom momentu se pojavljuju oblaci! Vozimo se putem, kroz oblake… Ko je išao ovim putem zna o čemu pričam… Za nekih osam sati putovanja od Kikinde do Sarajeva, stižemo!

Sa,Sa,Sarajevo…

Volim Sarajevo. Smeštaj već proveren, ljubazni domaćini, Baš Čaršija prekoputa. Sarajevo je Olimpijski grad. Duh zapada i istoka. Ljudi ovde vrlo rado dolaze, jer nudi jedinstvenu kulturnu baštinu. Čarobni grad u kojem ćete naučiti da malo zastanete, zaboravite na prebrzi tempo života, popijete i pojedete lagano, uživajući u kafi i sarajevskim ćevapima, pitama ispod sača, baklavama…

Glavni grad Bosne i Hercegovine je i njen najveći urbani, kulturni i ekonomski centar. Uz nekoliko nacionalnih i gradskih pozorišnih kuća, muzeja i kulturnih institucija, Sarajevo je i važno mesto na kulturnoj mapi ovog dela evropskog kontinenta. Poznat je po svojoj tradicionalnoj kulturnoj i religijskoj raznolikosti, sa pripadnicima islama, pravoslavlja, judaizma i katolicizma koji tu egzistiraju stolećima. Zbog svoje duge i bogate istorije, verskih i kulturnih raznolikosti, Sarajevo se ponekad naziva „Jerusalim Evrope“ ili „Jerusalim Balkana“. To je jedini veliki evropski grad koji ima džamiju, katoličku crkvu, pravoslavnu crkvu i sinagogu u neposrednoj blizini. Kao regionalni centar obrazovanja, grad je takođe dom prve institucije visokog obrazovanja na Balkanu pod nazivom Saraybosna Osmanli Medresa, danas Univerzitet u Sarajevu.

Dakle, ne gubimo vreme! Nakon što smo se smestili i brzo istuširali, pravac Baš Čaršija! Prvo-ćevapi. Ćevabdžinica Petica je u vlasništvu poznate sarajevske porodice Ferhatović čija je tradicija pripreme ćevapčića duža od 50 godina. Istaknuti član ove porodice je bio čuveni Asim Ferhatović Hase, fudbaler Sarajeva. Smeštena je u gastronomskoj oazi Baščaršije, ulici Bravadžiluk, u neposrednoj blizini sarajevskih atrakcija Većnice, Baščaršijskog trga i ulice Kazandžiluk, ova ćevabdžinica nudi autentični ambijent za predah i jelo tokom obilaska Starog Grada. I kao što je to slučaj u svakom velikom gradu gde postoje rivali u fudbalu, npr. Beograd: Zvezda-Partizan, tako je to i u Sarajevu. Navijači Željezničara jedu ćevape kod Želje, a navijači Sarajeva u Petici…

Ovaj put smo se zatekli u Sarajevu baš kad je bio derbi.

Nakon nezaboravnih ćevapa, krećemo u obilazak glavne čaršije: Gradska većnica, Inat kuća, Trg Sebilj, Kazandžiluk ulica, Baščaršijska džamija iz XVI veka, stara pravoslavna crkva, jevrejski hram i sinagoga, mostovi na Miljacki… Zanimljiva je priča o inat kući. Dakle, kada su Austro-Ugarske vlasti došle na ove prostore i poželele da prikažu svoju superiornost i kroz građevinarstvo, rešile su da izgrade gradsku većnicu. Problem je bio što je na mestu većnice već stajala kuća. Tadašnje vlasti su nudile vlasniku ogromne sume novca da sruše njegovu kuću da bi izgradili većnicu. Međutim, vlasnik nije pristajao. Austro-Ugarske vlasti su vršile pritisak, međutim gazda nije popuštao. A onda je vlasnik kuće pristao da se na mestu njegove kuće izgradi većnica ako njegovu kuću, kamen po kamen prenesu-u pravom smislu te reči-na drugu stranu Miljacke! Ne imavši drugog izbora, tako je i bilo. Već postojeća kuća je preneta kamen po kamen na drugu stranu Miljacke, a priča o čuvenom bosanskom inatu je sačuvana do danas.

Ne propuštamo ni sladoled u poslastičarnici Egipat, koja je generacijama u vlasništvu porodice Ristovski. Zatim krećemo u panoramsko razgladanje grada, vozimo uz Miljacku. Mostovi na Miljacki, ima ih 21: Kozija ćuprija, pešački most koji vodi do Babića bašte, Šeher-Ćehajina ćuprija, Novi most Većnica, Careva ćuprija, Latinska ćuprija (drveni predak Latinske ćuprije se zvao i Principv most, koji je na ovom mestu 1914. ubio austrijskog nadvojvodu i groficu), Ćumurija most, Drvenija most, Čobanija most, Festina Lente, Eiffelov most, Skenderija most, Most Suade i Olge, Ars Aevi, Most u ulici Hamdije Čemerlića, Most kraj hotela Bristol, Most na Socijalnom, Most u ulici Azize Šaćirbegović, Most malezijsko-bosanskohercegovačkog prijateljstva, Most Kongresmena McCloskey, Most kraj džamije Istiqlal. Razgledamo i Alipašino polje, Grbavicu, Marijin dvor, Skenderiju… Doći u Sarajevo, a ne obići neki od šoping centara koji mogu parirati bilo kom svetskom tržnom centru, prava je šteta. Parkiramo kod tržnog centra Alta, a preko puta je i Sarajevo City Center. Pored niza radnji poznatih svetskih brendova tu su i restorani gde možete da predahnete i da se osvežite. Nakon šopinga i jednog čarobnog dana, prezadovoljni i srećni  utiske sabiramo, gde drugde nego u Sarajevskoj Pivnici, uz zvuke evergrina uživo i hladno, točeno sarajevsko pivo. Vraćamo se na smeštaj pomalo umorni ali radosni. Ujutro nas čeka burek i sirnica  ispod sača i dug put…

Marija Balaž

2 Komentari

Ostavi odgovor

CAPTHA *