Obeleženo 77. godina od streljanja antifašista

Obeleženo 77. godina od streljanja antifašista

70
0
Deli

Danas, 09. januara u dvorištu Kurije obeleženo je 77 godina od streljanja antifašista 9.januara 1942.godine. Vence su na spomen ploču u Kuriji položili članovi Gradskog veća Miodrag Bulajić i Milivoj Linjački, kao i predstavnici SUBNOR-a.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

,,Govorimo o najtežim danima u istoriji našeg grada. Period četvorogodišnje okupacije, ostaviće neizbrisiv trag. Ovde, u ovom prostoru su se odvijale najteže i najtužnije stvari po naš grad. Tamo negde, možda u vreme kada je i loša procena bila svih onih patriota koji su želeli ovom gradu i zemlji slobodu, tada se dogodila jedna nečuvena racija, jer samo autohtono nemačko stanovništvo koje je ovde delilo i dobro i zlo i sa Srbima i sa Mađarima pokazao se, ovde kao izdajničkim. Sve su znali o Pokretu Otpora, o komunistima, i u jednoj neviđenoj raciji nekoliko stotina naših sugrađana je uhvaćeno i ovde u ovom prostoru Kurije, zatvoreno. Naravno, trebalo je iznuditi što više podataka o pokretanju partizanskih jedinica. Nije bilo mnogo izvora.Ipak, jula meseca je i osnovan Partizanski odred i u prvim borbama avgusta meseca, polovina članova tog odreda će stradati. Međutim, krvavi pir počinje upravo baš u ovom prostoru, kada je trećeg januara streljana grupa Dragutinačkog partizanskog odreda .To nije bio kraj. Pravi pir počeo je na današnji dan, Nemci su vešto odabrali taj dan jer Srbi su veoma osetljivi u vreme Božićnih praznika, a i slava Sveti Stefan je veoma rasprostanjena kod Srba. Ovde, na ovom prostoru, streljan je 21. kikinđanin i devetoro mokrinčana, kažem devetoro, jer bile su i dve žene. Najteže je bilo to, što posle egzikucije tela žrtava su iznešena između prostora Crkve i krsta gde su visili i tako izazivali jezu i strah. Međutim, to neće umanjiti želju za Pokretom otpora,i na kraju krajeva, ishod svega znamo, ali moramo reći i to da je ovaj grad, dao za slobodu i bolji život preko šest stotina života u Drugom Svetskom ratu”-zaključio je profesor istorije u penziji i predsednik sekcije za negovanje tradicije  Oslobodilačkih ratova Lazar Demić.

Nema komentara

Ostavi odgovor

CAPTHA *